„Серафина Крин и срце света“, Александра Филиповић

"Књиге су сазвежђа мудрости и чуда" рече један дечак. Са њим и његовом дружином упознаћете се у овој књизи и видети да је његова порука истинита.

Главни лик није тај дечак, али да није било њега и још неколико њих, Сумраковац не би постојао, као ни становници у њему. Да нису спасили, свет живели би само тај дечак и Серафина. А ко су у ствари главни ликови? Серафина и Локи. Ипак, они не би могли сами да спасе Маговију и Сумраковац, ту је било још два другара. Један је био више спортски тип. А другог је нашла чума, односно тетка Хеката и од малена га пазила, али и задавала му кућне послове. Један је назван усамљеним дечаком који обожава да чита, а други трапавим акрепом.

Они су заједно, својом упорношћу и искреношћу показали да су добри људи и пријатељи. Успели су што нико до сада није, спасили су животе и свет. Иако је међу њима било доста разлике, "Судбоносне потезе понекад повуку они од којих се то најмање очекује". Иако си мали или мислиш да си слаб, послушај Серафину која каже да мали могу учинити велика дела. Јер то је заиста истина. То доказује и дружина када преузима велику одговорност и жели да спаси свет. Да нису били сложни, да нису имали чиста срца и душе, као и да нису веровали у себе и у пријатеље, не би успели у својој мисији. И не би прешли све препреке да дођу до циља. Постоји једна изрека "Знање је кључ који откључава тамнице незнања". И постоје тренуци када се морају држати људи заједно како би успели. Баш је такав тренутак био и код њих. И ако неко мисли да није довољно добар, можда успе, можда спаси свет. Јер понекад оно што сматрамо недостатком наша је највећа предност! А и да су јунаци ове књиге били себични и умишљени, превише самоуверени, сигурно не би успели.

Препоручујем ову књигу свима, јер сви треба коначно да схвате: „Најмоћнији смо онда када смо оно што јесмо!!!“

А да нас нема, нашао би се неки шаљивџија да нас измисли!

Јована Глиџић VII/3

‍