Rakuni izgleda uživaju u rešavanju zagonetki

Glavni detalji eksperimenta:

Prozirne kutije sa zagonetkama: Naučnici su koristili kutije koje su imale tri različita načina otvaranja: lak, srednji i težak.

‍Nagrada – beli slez (marshmallow): Da bi ih podstakli da počnu, naučnici su u kutiju stavili jedan beli slez. Zanimljivo je da su pre testa otkrili da rakuni više vole beli slez nego sardine ili suve šljive!

‍Iznenađujući rezultati: Čim bi rakun otvorio kutiju na najlakši način i pojeo slatkiš, on nije odlazio. Umesto toga, nastavljao je da istražuje kutiju i pokušavao da je otvori na preostala dva, teža načina, iako je znao da unutra više nema hrane.

Zaključak naučnika:‍

Naučnica Hana Gribling (Hannah Griebling) izjavila je da nisu očekivali da će rakuni otvarati sve mehanizme u jednom pokušaju. Ovo sugeriše da rakuni prikupljaju informacije koje bi im mogle biti korisne u budućnosti. Baš kao i ljudi, oni izgleda osećaju zadovoljstvo kada reše težak zadatak.

Ova osobina im pomaže da prežive u gradovima, jer su uvek spremni da nauče nove načine kako da savladaju prepreke koje im ljudi postavljaju.

Izvor: NewsForKids.net - Raccoons Seem to Enjoy Solving Puzzles

‍

Rakuni su pravi mali "genijalci" životinjskog carstva, a njihova sposobnost rešavanja problema fascinira naučnike već više od jednog veka. Evo detaljnijeg objašnjenja kako oni to zapravo rade:

1. Neverovatne šape (Osećaj dodira)

Za razliku od većine životinja koje se oslanjaju na vid ili miris, rakuni "vide" svojim šapama. Njihovi prednji udovi su izuzetno osetljivi i imaju skoro pet puta više nervnih završetaka nego ljudske ruke.

‍Podvodno istraživanje: Često vidimo rakune kako "peru" hranu u vodi. Oni to ne rade zbog higijene, već zato što voda povećava osetljivost njihovih šapa, omogućavajući im da precizno osete oblik, teksturu i težinu predmeta pre nego što ga pojedu ili pokušaju da ga otvore.

2. Apstraktno razmišljanje i "Ezopov test"

Naučnici su rakunima postavili čuveni test iz Ezopove basne: u posudu sa vodom u kojoj pluta hrana (ali je preduboko da bi je dohvatili), rakuni su naučili da ubacuju kamenčiće kako bi podigli nivo vode i dosegli nagradu.

‍Kreativnost: Neki rakuni su čak pronašli "prečicu" – umesto da ubacuju kamenčić po kamenčić, jednostavno su prevrnuli celu posudu, što pokazuje da ne prate samo naučene korake, već razumeju cilj.

3. Dugoročno pamćenje

Rakuni ne zaboravljaju lako. Istraživanja su pokazala da rakun koji jednom nauči kako da otvori komplikovanu bravu ili reši zagonetku, može da ponovi taj isti zadatak bez greške čak i tri godine kasnije, bez ikakvog vežbanja u međuvremenu.

4. Upornost i radoznalost

Kao što sam pomenuo u prethodnoj poruci, najnovija istraživanja sugerišu da rakuni imaju unutrašnju motivaciju.

‍Zadovoljstvo u radu: Kada im se daju zagonetke koje ne sadrže hranu, oni će se i dalje truditi da ih reše. To znači da poseduju vrstu radoznalosti koja je slična ljudskoj – žele da razumeju kako stvari funkcionišu samo da bi znali, a ne samo da bi se najeli.

5. Život u gradu kao "teretana za mozak"

Gradski rakuni su često inteligentniji od onih u divljini. Život pored ljudi ih primorava da stalno rešavaju nove probleme: kako otvoriti kante sa posebnim mehanizmima, kako preći prometne ulice ili kako ući u tavane. Svaka nova prepreka koju čovek postavi (poput "brava otpornih na rakune") zapravo služi kao trening koji ih čini još pametnijim.

Ukratko, rakuni kombinuju izuzetnu spretnost, sjajno pamćenje i tvrdoglavu upornost, što ih čini jednim od najuspešnijih "provalnika" u prirodi!

‍