Da li je vaše dete previše na telefonu? Pogledajte šta kaže statistika

Tinejdžeri danas u proseku provode između 4 i 7 sati dnevno na telefonu, dok stariji tinejdžeri često prelaze i 6 sati. Kada se uključe svi ekrani ,telefon, tablet i televizor, ukupno vreme raste na 7 do 8 sati dnevno, a više od 40% tinejdžera prelazi i 8 sati.

To praktično znači da jedno dete provede i do 100 dana godišnje gledajući u ekran. Prosečan tinejdžer proveri telefon više od 100 puta dnevno, najčešće zbog notifikacija, poruka i kratkog video sadržaja. Najveći deo vremena odlazi na platforme poput TikTok, Instagram i Snapchat.

Lekari upozoravaju da zavisnost od mobilnih telefona podstiče probleme mentalnog zdravlja, uključujući agresiju, emocionalnu nestabilnost i suicidalne misli. Globalna studija objavljena u časopisu Psychological Bulletin pronašla je snažnu vezu između vremena provedenog pred ekranom i problema u ponašanju kod dece, kao što su depresija, anksioznost, agresija i hiperaktivnost.

Zabrinjavajuće je što je ovaj odnos začarani krug: emocionalni stres povećava korišćenje ekrana, što dodatno pogoršava stres. „Vidimo jasne simptome apstinencije kod dece kada im se telefoni oduzmu, slično zavisnosti od supstanci.

Deca zavisna od ekrana često „bindžuju“ kratke video sadržaje i teže da postanu influenseri. Neka su izložena pornografiji i mogu reagovati ekstremno, samopovređivanjem, bacanjem predmeta ili pretnjama samoubistvom. Fizičko nasilje, često usmereno ka majkama, takođe nije retkost.

Stručnjaci kažu da deca sve više koriste ekrane kako bi pobegla od psihološkog stresa, porodičnih konflikata, vršnjačkog nasilja ili školskog pritiska. Neuspeh da dobiju „lajkove“ ili pratioce može izazvati anksioznost. Neki pribegavaju neetičnim radnjama da bi postali popularni. U ekstremnim slučajevima razvijaju suicidalne misli.

Sadržaj koji konzumiraju dodatno pogoršava stanje,uznemirujući ili uvredljivi materijal može izazvati emocionalne slomove.Rani znaci zavisnosti uključuju promene raspoloženja, pad školskog uspeha, poremećaje sna, razdražljivost i povlačenje.

Deca moraju da se osećaju emocionalno sigurno uz roditelje.

Problem nije sam ekran, već nekontrolisan pristup bez emocionalne podrške i nadzora. Kvalitetno vreme sa porodicom i jasna pravila korišćenja ekrana mogu smanjiti zavisnost.

Rizici nekontrolisanog online okruženja su dobro dokumentovani. U jednom slučaju u Velikoj Britaniji, mlada žena izvršila je samoubistvo nakon što je bila pod uticajem online grupe koja promoviše samopovređivanje.

Deca se suočavaju sa vršnjačkim pritiskom, problemima sa slikom o sebi i nasiljem. Ako nemaju podršku roditelja, okreću se nesigurnim digitalnim prostorima.Roditelji, morate da kontrolišete sadržaj koji vaša deca gledaju. Algoritmi to sigurno neće raditi u njihovu korist.

‍

Izvor: #VeselinJevrosimovic