Новогодишња прича једног пса

Када се упознајете са неким он вас најпре упита за име и датум рођења. Ја не знам када сам тачно рођен, али знам да је за мене живот почео оног тренутка када сам угледао једну девојчицу са зеленим, крупним и срећним очима. То је било једне новогодишње ноћи... Најлепше новогодишње ноћи у мом животу... Тада сам се сусрео са својом газдарицом. Тако ме је гледала да сам одмах изашао из минијатурне кутије, вероватно од бебећих патика. Почео сам да клизим по ламинату својим несигурним ножицама а она је усхићено понављала:“ Мама, као Бамби, као Бамби!“ Одмах смо се заволели...

Прошла је једна ноћ, а ја сам спавао у соби те прелепе девојчице и било ми је жао да скуцкам јер је једва заспала од узбуђења. А, искрено, нисам ни патио за местом одакле сам дошао. Мајку нисам ни упамтио јер су је неколико дана по мом рођењу одвели, а ја сам остао са још петоро њих. Требало је да се сналазимо за храну и удобно место за спавање. Тако да сам се на овај рај веома брзо навикао. Гледао сам у шарене сијалице које трепере на окићеној јелки и заспао...

Моја власница ме је неговала и чувала као бебу. Одмарао сам на њеној папучи која је чак била већа од мене. Мирисала је на њу и била је јако мекана и топла. Од тренутка када сам постао члан ове породице слушао сам о некаквој Дони, шапутали би како се боје шта ће бити када изађем први пут у двориште. И онда једног дана, када сам примио ту грозну вакцину, коначно су могли да ме изведу. Тада сам се срео очи у очи са том огромном алом. Она је булмастиф. Укочио сам се од једног њеног погледа и гледао где бих могао да побегнем. А онда сам осетио да ми је њушка влажна. Дона ме је најпре оњушила и онда почела да лиже. Ех, и она ме је одмах прихватила. Па шта ћу кад сам неодољив! Многи су мислили да ми је она мајка јер заиста много личимо. И тако ме је она чувала, играла се са мном и дозвољавала ми да пијем и једем из њене посуде. поменух Мора да вам признам нешто. Ја обожавам да једем и стално сам гладан. Моја газдарица каже да није видела мањег, а дрчнијег пса. Све могу да делим, али храну НЕ!

Знам да сам пореклом из Кине, да сам склон гојењу и да би требало да припазим на линију, да прилично хрчем и још много тога. Али, што је најбитније, научио сам шта значи љубав и топао дом, како се понашају прави пријатељи. Иако је још дете, показала ми је шта је несебичност јер ниједног тренутка није заборављала на Дону иако сам ја њен миљеник, наравно. И тако је пролазило време... Ближи се још једна новогодишња ноћ и опет имам исту жељу: Да моја газдарица увек буде здрава и срећна! Захвалан сам што ми је пружила безбрижан живот и што је њена новогодишња жеља била да добије пса баш као што сам ја! Сада идем да ми ставе новогодишњу капу и да легнем у свој удобан кревет поред најлепше новогодишње јелке..

‍

Рад "Новогодишња прича једног пса" је награђен првом наградом на литерарно-ликовном конкурсу „Новогодишња прича“ Народне библиотеке „Детко Петров“  у Димитровграду  у конкуренцији  61 литерарног рада.

‍

Јована Глиџић VIII/3

ОШ “ Стефан Немања“ Ниш

Ментор: Taња Цекић

‍