СВЕТСКИ ДАН СРЦА – 29.СЕПТЕМБАР 2023.ГОДИНЕ

СВЕТСКИ ДАНСРЦА – 29.СЕПТЕМБАР2023.ГОДИНЕ

Светски дан срца (29. септембар)установљен је 2000. године, са циљем да информише људе широм света да суболести срца и крвних судова одговорне за скоро половину свих смртних исхода одхроничних незаразних болести, али и да би се скренула пажња на то како дасачувамо своје срце уз корекцију лоших животних навика. Сваке године у свету17,9 милиона људи премине од последица болести срца и крвних судова, апроцењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона.Кардиоваскуларне болести годишње однесу око 52 хиљаде живота у Србији, штоуказује на то да је реч о најучесталијим болестима са водећим узроком смртностии међу грађанима наше земље.

Срчанаслабост је озбиљно здравствено стање, када ослабљени срчани мишић не снабдеватело довољном количином крви. Симптоми и знаци срчане слабости су: отежанодисање, умор и оток потколеница.

Главнифактори ризика  су: пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност.                    

Употреба дувана
Пушачи имају двоструко до троструко виши ризик за појаву срчаног и можданог удара упоређењу са непушачима.
Ризик је већи уколико је особа почела да пушипре 16. године живота.

Неправилна исхрана
Утврђена је повезаност високог уноса засићенихмасти, трансмасти и соли, као и низак унос воћа, поврћа и рибе са ризиком за настанак кардиоваскуларнихболести. Сматра се да је недовољан унос воћа и поврћа одговоран за настанак 20% свих болести срца и крвнихсудова.Учесталоконзумирање високо-енергетских намирница, као што су прерађене намирнице богатемастима и шећерима, доводи до настанка гојазности. Висок унос засићених масти итранс-масних киселина је повезана са срчаним болестима, док елиминацијатранс-масти из исхране и замена засићених масти са полинезасићеним биљним уљимасмањује ризик од настанка коронарне болести срца. Правилна исхрана може дадопринесе одржавању пожељне телесне масе, пожељног липидног профила и нивоакрвног притиска.

Физичка неактивност
Особа је недовољно физички активна када мање одпет пута недељно упражњава получасовну физичку активност умереног интензитета или је мање од три пута недељноинтензивно активна краће од 20 минута.    

 У узрасту од 5 до 17 година физичка активностподразумева игру, спорт, вожњу бицикла, рекреацију, планиране вежбе у оквируфизичког васпитања у школи. Деци и младима се, у циљу очувања и побољшања стањакардиореспираторних функција и мускулоскелетног система, препоручује најмање 60минута умерене до енергичне физичке активности дневно, доминантно аеробногтипа. Интензивнију физичку активност, која подразумева и јачање мускулатуре,потребно је упражњавати најмање три пута недељно. Све ове активности се могуостварити и кроз игру, затим трчањем, прескакањем конопца, вожњом бицикла,различитим спортским активностима, као и часовима физичког васпитања у школама.

Веомаје важно потрудити се да будемо физички што активнији, односно да осигурамо дасе што више крећемо, а што мање седимо. Чак икратак предах од седења, односно 3-5 минута физичке активности, попут ходањаили истезања, допринеће смањењу психолошке напетости, побољшању циркулације,као и бољем раду ваших мишића.

Примеривежби за узраст од 5 до 17 година

• Вежбе за изградњу коштане масе – трчање, прескакање конопца, чучњеви, склекови.
• Вежбе за изградњу мишићне масе – ходање, трчање, вежбеза истезање мишића, играње/плесови, групни спортови.
• Вежбе које утичу позитивно на кардиоваскуларни систем – пливање, трчање, вожња бицикла.
• Вежбе које позитивно утичу на респираторни систем – пливање, гимнастика, играње/плесови. 

 САВЕТИ ДА САЧУВАТЕ СВОЈЕ СРЦЕ

Будитемудри у избору хране и пића

• Смањите слатке напитке и воћне сокове –     изаберите воду или незаслађене сокове.
• Замените слаткише и слатке посластице свежим     воћем као здравом алтернативом.
• Поједите пет порција воћа и поврћа     (отприлике по неколико дневно) – могу бити свеже, смрзнуте, конзервиране     или сушене.
• Ограничите прерађену и пржену храну, која     често садржи велике количине соли, шећера и засићених и трансмасти.
• Правите код куће здраве оброке.

Будитефизички активни

• Будите физички активни најмање 30 минута     свакодневно седам дана у недељи;
• Прошетајте до школе или до продавнице;
• Користите степенице уместо лифта;
• Укључите се у неки спорт или плес;
• Бавите се физичком активношћу у школи (паузу     између часова искористите за лагане вежбе истезања или кратку шетњу);
• Ако путујете аутобусом, сиђите две станице     раније;
• Бавите се физичком активношћу док гледате     телевизију (чучњеви, вожња собног бицикла, вежбање на степеру);
• Што више слободног времена проводите у     припроди, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера).

На часу физичког издравственог васпитања ученици ће бити упознати са здравим начином живота, усмерени на вежбе које могу користити, мотивисанида вежбе раде свакодневно у слободно време сами и са својим родитељима .                                                                                              

‍