Путовање птице сањалице

Некада замислим да имам нежна крила, прелепих боја...Замишљам како и где бих све летела...Одувек сам волела птице. Боја, перје и крила чине их моћнима и изузетнима. Висине до којих оне могу да се вину, њихова снага и достојанственост када су горе, просто измаме осмех на мом лицу. Упознала сам једну фасцинантну врсту птица-албатросе. Распон крила им је велик, чак до 3,5 метара. Сада говорим како своје најближе грлим албатроским загрљајем.

Ух, када бих ја имала таква снажна, а уједно и нежна крила. Зачух неко лупкање на прозору и глас који ме дозива. Учини ми се да видим албатроса! Одједном, осетих нешто на својим леђима. То су била крила, нежна и мека, прекривена неким сребрним шљокицама. Осетих ту моћ коју дају крила и за трен се нађох међу облацима. Пратиле су ме остале птице, а предводник је био један предиван албатрос. Ни сањала нисам да ћемо летети чак до Галопагоса. На Гуглу сам гледала слике овог острва, али сада сам могла да се уверим колико је ово острво запањујуће. Одмор за душу. Видела сам корњаче тешке четиристо килограма. Упознала преко педесет осам врста птица. На Галапагосу је све чаробно. Таман кад сам упловила у то небеско плаветнило, схватих да сам већ на другом месту... Венеција... Трг Светог Марка, огромна кула и куполе катедрале поменутог свеца. У ушима ми одзвањају стихови чувене песме нашег великог песника... Санта Марија... Каква предивна црква. Није ни чудо што је опчинила Лазу Костића, Његоша, Доситеја... Летим изнад Моста уздаха и уживам у незаборавном призору венецијанских гондола! На тренутак затварам очи. Препуштам се ветру... Поново осећам мирис воде. Налазим се изнад Босфора, знаменитог мореуза који раздваја Европу и Азију. Придружише ми се предивни галебови препричавајући ми историју Истанбула. Облетали смо око чувене Аја Софије, симбола овог велелепног града. У близини је и Плава ђамија, ремек-дело исламске архитектуре. Морали смо да кренемо даље, нажалост.

Некада сам читајући шетала по крововима Париза, а сада сам летела и посматрала многе градове и земље. Од птица сам чула разне приче и легенде везане за многе светске престонице...Сазнала сам и о Египту који ме много привлачи, и о чувеној Клеопатри. Знам да је била храбра, моћна и да је променила ток историје, али већ сам се уморила од туђе историје и културе. Ужелела сам се своје земље, своје драге Србије. Ово су биле незаборавне авантуре које су ме остављале без даха. Ипак, недостајао ми је дом.  Сав умор је нестао када сам угледала познату тврђаву и чула звук Нишаве. Мој родни град, на раскрсници истока и запада. Решила сам да мало одморим, да прикупим снагу за даља путовања...

Јована Глиџић VII/3

‍